Odlomak iz knjige – Preživeću (Monika Maširević)
(odlomak iz prve knjige PREŽIVEĆU: AVANTURE S HODOČAŠĆA U INDIJI)
IPAK SE DOGODILO
Odlaskom u Indiju, šestim po redu, prećutno sam započela novi ciklus putovanja. Intuitivno sam sve vreme znala da je ovo putovanje nešto posebno.
Objašnjenja i racionalni razlozi uopšte mi nisu bili neophodni. Isto tako, sve vreme me je nosio osećaj da će se posle njega mnoge stvari u mom ličnom životu promeniti,
da ništa više neće biti kao pre. Ovaj odlazak je drugačije zamišljen; ovo je hodočašće koje se moralo dogoditi. Još uvek ne znam kako se zaista i desilo,
s obzirom na sve okolnosti i događaje iz mog ličnog života koji su mu prethodili. Prilično glatko sam se izborila sa sobom da ponovo dođem u Indiju,
čak dva puta ove, 2016. godine.
Hodočašće je dugo putovanje ka određenom mestu, koje ima svoj duboki verski razlog. Čovek je biće koje je od rođenja do smrti putnik; uvek u kretanju.
Za njega na ovom svetu nema stalnog boravka; postoji samo cesta koju mora savladati, a koja se nalazi između dva sveta – prolaznog i večnog.
Želja za znanjem i novim iskustvima podsticala me na još jedno istraživanje Indije.
Bila sam svesna da je ovaj put prilično dugačak, pa čak i opasan, naporan, a ponajviše neizvestan.
Znala sam da ću morati da pređem hiljade kilometara trnovitog puta ne bih li dosegla istinu ili duhovno otkriće.
Želela sam da bolje upoznam sebe, da još dublje zavirim u ponore svoje duše i ispitam granice svoje izdržljivosti.
Lično spasenje, duhovni rast i oblikovanje pogleda na svet posle hodočašća, bili su motivi koji su me pokretali.
Od svega, najviše sam vapila za osamom, izmeštanjem od svakodnevne vreve, gužve, mase ljudi i pogleda;
za tihovanjem, dubokom kontemplacijom i preispitivanjem sebe kao duhovnog bića.
Po povratku, kanila sam promeniti svoj život i još odlučnije ga usmeriti prema onome što me najviše ispunjava i čini srećnom i spokojnom.