Gost je Bog

Dolinu reke Ind prvobitno su naselila nomadska plemena. Ona su u nasleđe ostavila običaj gostoprimstva.U književnosti na sanskritu postoje tri reči koje odrežuju gostoprimstvo kao jednu od najvećih ljudskih vrlina: Atithi Devo Bahva, što znači “gost je Bog“.

Zbog toga se u Indiji, još od davnina, prilika da s nekim podelite svoj obrok doživljava kao istinska čast i obaveza.

Gostoprimstvo našeg naroda vodi poreklo još iz pradavnih vremena kada se verovalo da je nepoznati gost nekakvo božansko biće ili duh nekog od umrlih predaka ili uopšte duh sa natprirodnom snagom. Iz tog razloga su nepoznate osobe – putnici namernici – dočekivani sa velikim počastima i gošćeni što je moguće bolje, a sve u cilju da se ta kuća ne zameri gostu, koji bi se zbog toga mogao svetiti.

Kasnije, kada su nastupila nesigurna vremena, ratovi, ropstva i hajdukovanja, gošćenje putnika namernika je bilo prvo iz straha, koji se postepeno pretvarao u milosrđe: ako je neko gladan, nahrani ga, ako ga gone, sakrij ga, ako je povređen, previj ga. Ukazivala se pomoć svakom slabom, bolesnom ili progonjenom, bez pitanja ko je, šta je i odakle.

Rekli bi: Sevap je ili Bog će ti platiti za to.